Ljudi kao detektori zagađenja

Neki poslovi su zaista čudni.

Peking i smog. Izovr: Wikipedia

U Kini vlasti angažuju „ljudske tragače“ čiji je posao da otkrivaju potencijalno nezdrave gasove oko velikih otpada i kanalizacionih sistema. Ova rutina je u opticaju već nekoliko godina. Ubrzana izgradnja gradova u Kini u proteklih nekoliko decenija je morala biti ispraćena i izgradnjom propratnih infrastrukturnih građevina i zdanja koje se bave obradom otpada i obradom otpadnih voda. Oko ovih postrojenja se mogu nakupiti velike količine otrovnih gasova u vazduhu. Država se bori protiv njihove pojave malom armijom ljudskih njuškala detektora.

Tehničari pokupe uzorke vazduha sa kritičnih lokacija i odnesu ih u laboratoriju. Mirisni eksperti  (obično tim od 6 ljudi) tada dobijaju da omirišu tri uzroka: jedan sadrži prikupljeni gas, a ostala dva čist vazduh. Pošto su onjušili sva tri uzorka, gas se zatim razblažuje mešanjem sa svežim vazduhom i sva tri uzorka se ponovo daju na testiranje.

Proces se ponavlja sve dok ekspert više nije u stanju da razlikuje smešu sa gasom, od uzorka gde se nalazio samo običan, ne zagađeni vazduh. Kada se ispuni ovaj  uslov, zabeleži se broj razblaživanja koji je doveo do toga i na osnovu toga drugi tim stručnjaka procenjuje nivo zagađenja vazduha. U proseku, tim koji miriše uzorke obrađuju 8 različitih uzoraka dnevno.

Po svemu sudeći, ljudski detektori mirisa i njegovog kvaliteta su bolji od mehaničkih senzora, pogotovo kada je potrebno procenti štetnost gasa. Ukratko, njihovo čulo mirisa može ranije osetiti prisustvo gasa nego mehanički detektori. Sa svetskom ekonomijom u stagnaciji, svaki posao je dobro došao, i ako je neprijatan na prvi miris.