Neuspeh poslednjeg testiranja HIV vakcine: Veliko razočarenje

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Sastav ljudskog imunodeficitarnog virusa (HIV)

Najveće do sada istraživanje na AIDS vakcini, koje je obuhvatalo 2.500 ljudi, je prekinuto.

Kada je komitet za nadzor ovog istraživanja pogledao dosadašnje rezultate, prošle nedelje, uvideli su da vakcina, ipak, ne sprečava širenje HIV infekcije niti suzbija virus kod ljudi koji su bili vakcinisani.

Tako da su prekinuli sa istraživanjem, čije ime je bilo HVTN-505.

„Bilo je to ogromno razočarenje“, izjavio je vodeći na ovom istraživanju,  doktor Skot Hamer (Dr. Scott Hammer), kojo je saznao za loše vesti prošlog ponedeljka.

Kako Hamer kaže, ova vest je mnogo više poražavajuća zbog prošlomesečnog istraživanja „19-city study“ (istraživanje sprovedeno u 19 gradova), koje je uspešno završeno.

„Ovo je veoma traumatičan događaj, da uložite ovoliki trud i da na kraju zaustavite istraživanje“, dodao je Hamer. On je glavni na odeljenju za infektivne bolesti na Univerzitetu Kolumbija, fakultet za doktore i hirurge (Columbia University College of Phyisicians and Surgeons) i glavni istraživač AIDS virusa koji se bori protiv istog još od kada je pandemija počela.

Dobrovoljnim učesnicima je rečeno da neće biti novih istraživanja. Oni će biti praćeni narednih 5 godina kako bi se sakupilo što je više moguće podataka o delovanju vakcine. Ceo projekat koštao je 77 miliona dolara, koji je finansirala država.

Ovo je novi neuspeh u pronalaženju vakcine, koja bi jednog dana mogla da spreči širenje HIV infekcije, ili ga bar oslabiti u dovoljnoj meri kako bi se umanjio rizik od umiranja.

Jedini uspeh do sada, kada je reč o AIDS istraživanju, je studija koja je obuhvatila 16.000 dobrovoljaca na Tajlandu. Objavljena krajem 2009. godine, pokazala je slabljenje HIV infekcije, ali samo za 31 procenat – nedovoljno da bi se uvrstio kao javni lek za borbu protiv virusa, ali ipak dovoljno da bi ohrabrilo naučnike za dalje istraživanje.

Ipak, najveću nadu koju su polagali u ovo poslednje istraživanje, obeshrabruju upravo ovi podaci: među onima koji su učestvovali u ovom istraživanju koji su dobili vakcinu, 41 osoba se inficirala HIV-om, u pređenju sa 30 njih koji su dobili placebo efekat.

To ne mora da znači da je vakcina zapravo povećala rizik kod ljudi od HIV infekcije, jer razlike, statistički gledano, nisu merodavne. Ali Hamer potvrđuje tu mogućnost.

„Jasno se vidi da vakcina nije odradila svoje, i u neku ruku može se reći da je povećala rizik – ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo to“, dodaje Hamer. „Glavna poruka je da oni nisu bili zaštićeni“.

To će možda prekinuti upotrebu oslabljenog virusa, Ad5, koji se koristi kao vektor – sredstvo koji nosi posebno odabrane gene HIV-a koji se koristio kao deo komplikovane četvoroslojne vakcine. Moguća riskantnost od korišćenja Ad5 vektora povećana je prilikom prošlog testiranja HIV vakcine, zvano STEP, još u 2007. godini. To istraživanje je trajno obustavljeno zbog dokaza da su oni koji su primili vakcinu imali veći rizik da se zaraze HIV-om.

Virus Ad5 napada HIV

Virus Ad5 napada HIV

Naučnici na HVTN-505 istraživanju, nadali su se da će izbeći taj problem tako što su pozvali one ljude za koje se znalo da nisu bili ranije izloženi Ad5 virusom. Ustanovili su da bi antitela povezana sa Ad5 virusom mogla da se pomešaju sa vektorom nove vakcine i tako povećaju rizik od HIV infekcije.

Ostala, prethodna istraživanja vakcine za HIV, su obuhvatala korišćenje Ad5 vektora. Ona će biti revalorizirana za dobro novih istraživanja.

„Moj osećaj mi govori da se zavesa spušta na Ad5 vektor“, izjavio je Hamer.

Ono što je još više zastrašujuće je mogućnost da nije vektor taj koji povećava rizik, već bilo koja druga komponenta vakcine koja stimuliše imuno ćelije da napadnu HIV.

Pošto je upravo to ono što vakcine rade, to bi predstavljalo najveći problem i prepreku za dalje istraživanje vakcine protiv AIDS virusa. Još uvek je prerano da tako nešto zaključimo.
Vodeći ljudi na AIDS istraživanju su bili poprilično razočarani neuspehom HVTN-505 studije, ali ne naročito iznenađeni, s obzirom na prethodne pokušaje.

“U mnogo čemu nismo dogurali dalje nego od pre mnogo godina kada smo počinjali“, izjavio je doktor Robert Skuli (Dr. Robert Schooley), sa Univerziteta Kalifornija (University California). “Razumemo mnogo oko toga kako (Hiv zaraženi) ljudi reaguju na virus, ali ne znamo koliko nam je potrebno da znamo o tome kako da neinficirani ljudi čine iste reakcije na virus“, dodao je Skuli.

AVAC, zastupnička grupa koja gura razvoj HIV vakcine, izjavila je da je poslednji neuspeh podsetnik koliko je zapravo teško nparaviti efikasnu AIDS vakcinu.

„Ovo testiranje obezbedilo nam je kratkotrajan odgovor oko specifične strategije koju primenjujemo u razvoju vakcine“, izjavio je Mitčel Varen (Mitchell Warren) iz AVAC-a. „To nije odgovor kojem smo se nadali, ali istraživanje se ne završava ovde“.

Zapravo, istraživanje se nastavlja sa pažljivom analizom podataka koje smo sakupili tokom poslednjeg pokušaja.

Hamer kaže da će naučnici ispitati da li su neki od ljudi koji su dobili vakcinu ipak zaštićeni, i da li je vakcina, ipak, pružila očekivan imunološki odgovor. „Da li je potisnula virus, ali se onda virus izmakao?“ zapitao se Hamer. „Imamo gomilu toga da uradimo kako bismo ispitali ovo do kraja“.

Kako bi pomogli istraživanju, naučnici će pričati sa svih 2.504 volontera koji su primili vakcinu, i tako u narednih nekoliko godina ispratiti njihove odgovore na vakcinu i rizik od HIV infekcije.

Naučnici će udvostručiti svoj trud kako bi volonteri izbegli rizik koji bi mogao da ih izloži HIV virusu, s obzirom na jasne dokaze da vakcina ne može da ih zaštiti, i može da poveća rizik od infekcije.
U međuvremenu, poslednje loše vesti će „baciti senku na istraživanje“ i na to šta raditi dalje, dodaje Hamer.

Šta neće uraditi, dodaje, je to da neće smanjiti napore naučnika da dođu do vakcine koja nam daje solidnu zaštitu protiv višeg stadijuma HIV infekcije.

„To će biti dan za pamćenje“, dodao je Hamer.

DRACO – Virusima su odbrojani dani?

U susret veselom periodu virusnih infekcija stiže nam informacija koja bi mogla da znači mnogo u svetu zdravstva i ljudima uopšte.

Odmah, na početku, malo razjašnjenje – većinu bakterija možemo srediti primenom penicilina, koji je poznat već decenijama, ali virusi su druga priča. Uprkos napretku nauke i medicine, i dalje imamo specijalizovane lekove za malu grupu virusa. Ne postoji univerzalno rešenje, kao za bakterije.

Trenutno je u toku istraživanje novog tretmana u okviru Lincoln laboratorije pri univerzitetu MIT. Osnova, tog, novog pristupa je nešto drugačija od onoga što dosadašnji lekovi rade. Ideja je da se ne napada sam virus, nego da se precizno identifikuju već zaražene ćelije i one ubiju, i tako zaustavi infekcija.

Mikroskopske slike pokazuju da DRACO sa uspehom tretira virusne infekcije. Levi set od 4 fotografije, rinovirus (obična prehlada) ubija ne trtirane ljudske ćelije (dole levo), gde se pokazuje da DRACO nije toksičan unutar ne inficiranih ćelija (gore desno) i leči zaraženu ćelijsku populaciju (dole desno). Slično se može videti u desnom setu fotografija, gde se vidi uticaj virusa na ćelije majmuna. (klik za veću sliku)

U radu, publikovanom u žurnalu PLoS One, istraživači su testirali svoj novi lek protiv 15 različitih virusa, i pokazalo se da je bio efikasan protiv svih – uključujući i virus koji prouzrokuje običnu prehladu, H1N1, stomačni virus, polio virus i još nekoliko najrasprostranjenijih virusa.

Kako taj novi univerzalni lek radi?

Cilj leka je specijalni tip RNK koji se nalazi samo u zaraženim ćelijama. „Teoretski, ovaj princip bi trebao da radi protiv bilo kog virusa,“ tvrdi Tod Rajder (Todd Rider), glavni naučnik u Lincoln laboratoriji u okviru biološke, hemijske i nano tehnološke grupe koja je projektovala novu tehnologiju.

Zbog svoje sveobuhvatnosti, lek bi mogao da se koristi u trenutku kada se pojave nagoveštaji epidemije. Koristeći ovaj sistem, skoro svaka epidemija bi mogla biti jako brzo zaustavljena, poput one koje se desila 2003. godine kada su se pojavili zaraženi sa virusom SARS (teški akutni respiratorni sindrom).

Ostali članovi istraživačkog tima su Skot Vik (Scott Wick), Kristina Zuk (Christina Zook), Tara Botčer (Tara Boettcher), Dženifer Pankost (Jennifer Pancoast) i Bendžamin Zusman (Benjamin Zusman).

Malo lekova protiv virusa

Rajder je pre 11 godina krenuo u ozbiljno razmatranje pronalaženja univerzalnog tretmana virusa posle pronalaska CANARY sistema (Cellular Analysis and Notification of Antigen Risks and Yields), specijalnog bio senzora koji brzo otkriva tipove patogena. „Ako uspešno identifikujete patogenu bakteriju u okruženju, onda, verovatno, postoji i antibiotik koji će izlečiti zaraženog od te bakterije, ali shvatio sam da ima vrlo malo lekova za viruse.“ kaže Rajder.

Postoji nekoliko lekova koji se koriste protiv specifičnih virusa, kao što je protease inhibotor koji se koristi za kontrolu HIV virusa, ali oni su relativno malobrojni, a virusi lako razvijaju otpornost na njih.

Inspiraciju za svoj pristup u borbi protiv virusa, Rajder je dobio od odbrambenog sistema samih ćelija i nazvao ga je DRACOs (Double-stranded RNA Activated Caspase Oligomerizers).

Kada virus napadne, zarazi ćeliju, oni preuzimaju mehanizme unutar nje, za njihove mračne potrebe – stvaranje novih kopija virusa. Tokom te invazije virusi stvaraju duge nizove dsRNK (double-standarede RNK), koji u normalnim, zdravim ćelijama ne postoje.

U arsenalu odbrane ljudske ćelije postoji protein koji blokira dsRNK, okidajući celu kaskadu reakcija koje bi trebale da zaustave stvaranje nove kopije virusa. Međutim, mnogo virusi su u stanju da zaobiđu ove defanzivne mere i obično je dovoljno da izbegnu jedan od procesa, da bi se odbrana potpuno urušila.

Rajderov pristup se sastoji u tome da se kombinuju protein koji gradi dsRNK sa drugim proteinom koji indukuje proces samoubistva ćelije, koji počinje svoje dejstvo kada ćelija ustanovi da će postati inficirana ili kancerogena. Stoga, skraćeno rečeno, kada se jedan deo DRACO proteina zakači za dsRNK, to daje signal drugom kraju da započne samoubistvo ćelije.

Kombinovanje ova dva elementa je „odlična ideja“ i vrlo inovativan pristup, kaže Karla Kirkegard  (Karla Kirkegaard), profesor mikrobiologije i imunologije na Stanford univerzitetu. „Virusi su spretni u razvijanju otpornosti na supstance i lekove koje koristimo protiv njih, ali u ovom slučaju, teško je napraviti jednostavnu kontra meru, koja će predstavljati otpornost na ovaj lek.“

Svaki DRACO lek, takođe, ima „notu o isporuci“, koja se dobija od prirodno prisutnih proteina, koji mu dozvoljava da prolazi kroz membranu ćelija. Međutim, ako dsRNK nije prisutan u ćeliji, DRACO napušta ćeliju, a da je ne ošteti.

Većina testova je obavljena na životinjskim i ljudskim ćelijama koje su kultivisane u laboratorijskim uslovima, ali istraživači su takođe testirali DRACO na miševima zaraženih sa H1N1 virusom. Posle tretmana sa lekom, bili su potpuno izlečeni. Sem toga, možda još važnije, pokazalo se da DRACO, sam po sebi, nije otrovan po miševe.

U ovom trenutku naučnici testiraju novi lek na još virusa, koji su zarazili miševe i dobijaju, za sada, obećavajuće rezultate. Rajder se nada da će moći da licencira tehnologiju i da dobije priliku da testira DRACO na većim životinjama i da ga primeni u kliničkoj praksi.

Rad na razvoju ovo leka je pomoglo dosta institucija:

Institute of Allergy and Infectious Diseases

New England Regional Center of Excellence for Biodefense and Emerging Infectious Diseases

Defense Advanced Research Projects Agency

Assistant Secretary of Defense for Research and Engineering

Rad na DRACO terapiji zaista obećava, ali uvek se postavlja pitanje:

Šta se dešava, ako DRACO ne prepozna dobro virus i počne da ubija zdrave ćelije?

Šta se dešava ako ćelija pomisli da je DRACO virus?

Testiranje je neophodno i slobodna procena govori da će proći barem još godinu do dve, dok se potvrdi delotvornost leka DRACO, kao i njegova ne toksičnost po organizam čoveka.

Dotle, možete pogledati kratki 3D prikaz strukture virusa. Video je na engleskom, ima komentara, koji dosta dobro objašnjava slike. Nisam hteo da ga opterećujem sa prevodom na srpski, ali ako neko bude hteo da to uradim, neka slobodno ostavi komentar na ovaj tekst, pa ću se potrudi da što pre uradim prevod.