Video: Na leđima imperatora

Imperijalni kormorani (Phalacrocorax atriceps) žive na obalama Patagonije i Argentine i zaštićeni su zakonom. Naučnici organizacije WCS (Wildlife Conservation Society) su pratili 400 primeraka ove vrste koristeći GPS. Jednom prilikom, vođeni istraživačem Flavijom Kvintinom (Flavio Quintina) odlučili su da prikače kameru na vrat ptice i pustili je na slobodu.

Video je omogućio naučnicima da iz prve ruke vide tehniku prehranjivanja ovih ptica.

Sasvim interesantna vožnja, i ako slika nije savršeno mirna. Stvari postaju bolje kada ptica zaroni. 😉

Veštački list, prava fotosinteza?

Veštačka fotosinteza je u suštini simulacija (ali sa idejom da bude praktična) procesa koji se dešava u bilo kom listu na drvetu. Sam proces je dobijanje korisne energije koristeći prirodne sirovine: sunčevu svetlost, vodu i ugljen dioskid (CO2). Naučnici koji  se bave energetikom i hemijom, već duže vreme pokušavaju da osmisle neorgansku kopiju lista i samim tim obezbede novi izvor energije.

Do sada, neki od pokušaja su pokazali prosečene rezultate, ali istraživači iz MIT laboratorije tvrde da su napravili veštački list. Materijali koji su sastavni deo ovog specijalnog lista su u stabilnom stanju (za razliku od prošlih eksperimenata), ali preostao je jedan značajan problem da se reši – efikasnost uređaja. Međutim, to nije obeshrabrilo kompaniju Panasonic, da objavi vest da će ova kopanija investirati u tehnologiju vešatčke fotosinteze. Ugljen diokosid i svetlost će biti pretvarani u korisne hemikalije. Samo treba dodati vodu.

Konstrukcija veštačkog lista: 1 Oksidacija vode svetlosnom energijom, 2. Redukcija ugljen dioksida, 3. Ugljen dioksid, 4. Voda, 5. Kiseonik, 6. Izvor svetlosti, 7. Nitridni poluprovodnik, 8. Metalni katalizator, 9. Mravlja kiselina

Proces podrazumeva dve faze. Nitridni poluprovodnik pretvara sunčevu svetlost u tok elektrona koji razlaže vodu na njene sastojke: vodonik (H) i kiseonik (O). Sledeća reakcija pretvara ugljen dioksid (CO2) i vodonik (H) u metansku kiselinu (mravlja kiselina – CH2O2) putem metalne katalize. Pomenuta kiselina se široko koristi u proizvodnji tekstila i za očuvanje prehrambenih proizvoda (prisutna je u pčelama i otrovu mrava).

Efikasnost procesa se meri promilima, tačnije 2 stota dela. Zbog toga, tehnološki proces nije komercijalno isplativ, još. Kompanija Panasonic je već predstavila novu tehnologiju na konferenciji koja se bavi procesima fotokonverzije i skladištanje sunčeve energije.

Efikasnije skupljanje nafte sa morske površine

Kada se desi izlivanje velike količine nafte u more ili okean, često se pribegava rešenjima koja podrazumevaju mehaničko skupljanje, isisavanje iz vode. Jedan tim istraživača je posegnuo za hemijom da bi našli bolje i praktičnije rešenje. Konkretno, oni razmatraju supstancu posebnog tipa, emulsifajer ili supstancu koja u određenim uslovima pravi emulziju ciljanih supstanci. Projektovani molekul omogućava vodi i ulju da se mešaju. Sem toga, reaguje i na magnetnu silu.

Ime tog molekula je magnetni surfaktant, i u stanju je da optoči naftu u smesi nafte i vode. Hidrofilni polovi na krajevima ove supstance (molekula) se drže za mešavinu. Posle toga, mehaničko skupljanje se obavlja magnetima. U idealnoj situaciji, pomenutu smesu ubacite u naftnu mrlju na površini mora, sačekate da se sve tri supstance pomešaju, i na kraju pokupite dobijenu smešu koristeći magnetno polje.

Istraživači se nadaju da bi ova tehnologija mogla imati primenu u drugim oblastima.  Sličan metod bi se mogao primeniti u medicini. Na primer, metod može biti koristan, kada doktori žele da primene tretman u određenom delu u organizmu, bez bojazni da će lek zalutati na drugu stranu i potencijalno proizvesti neželjene propratne pojave.

Naftni magnet. Izvor: Univerzitet iz Bristola

Kupanje bez vode

Svi znamo jednostavno istinu: iz potreba mogu nastati vrlo zanimljiva životna rešenja koja mogu promeniti život – značajno i na bolje.

Ludvik Marišane (Ludwick Marishane) je jedan od ljudi u Africi koji lično okusio život na tom kontinentu. Afrika, u 21. veku i dalje mora da rešava osnovna pitanja preživljavanja, a ovaj mlad čovek je uprego svoju želju da pomogne drugima sa sopstvenim znanjem i došao do vrlo zanimljivog patenta. Zamena vode kao glavnog sredstva za održavanje higijene, deluje vrlo… radikalno.

Neko bi mogao da proglasi proizvod DryBath novom verzijom vlažnih maramica, ali njegov autor tvrdi je njegova krema mnogo više od toga. Da, Ludwick odgovorno tvrdi (koliko je to moguće) da sa ovom kremom, koju on predstavlja, nema potrebe za tuširanjem. Ona je potpuna zamena za tuširanje. Iza ovog patenta postoji već razrađena industrija i proizvod je već neko vreme u komercijalnoj prodaji.

Njegova priča o nastanku ovog proizvoda je sigurno inspirativna, ali samo će vreme pokazati da li će njegov patent ziasta pomoći da se uštedi na vodi ili će samo doneti finu zaradu određenoj grupi ljudi.

Pitanje od 1000 funti

Pitajne je sledeće:

Zašto se topla voda zaledi pre hladne?

Bez i malo preterivanja, ovo je pitanje koje muči naučni svet već zadnja 23 veka!

Nekima će delovati da je nagrada od 1000 engleskih funti mala, za takvu glavolomku, ali mislim da je ovde više pitanje slave nego para.

RSC (Royal Society of Chemistry) je najveća evropska organizacija za razvoj i unapređivanje hemije. Ta organizacija je ujedno i naručilac ove posebne naučne poternice.

Kao malu ilustraciju celoj temi prilažemo mali video koji pokazuje kako možete “naterati” vodu da ključa uz pomoć leda! 🙂