Nauka, žene i mediji

Ovaj tekst je posledica skorašnjeg okruglog stola koji je posvećen uvek gorućoj temi – žene u nauci. Sem toga, postoji i poseban segment te teme koji se tiče medija.

Primer moderene naučnice…?

Počevši 2002. godine, nevladino i nestranačko udruženje „Jednake mogućnosti“ pokušava da promeni svest našeg prosečnog građanina. Osnove mete ovog udruženja su siromaštvo, neravnopravnost i neznanje. Udruženje je osnovala grupa žena stručnjaka koje se sve, više manje, bave info komunikacionim  tehnologijama (IKT).

Udruženje „Jednake mogućnosti“ je formiralo  centre za osposobljavanje novih partnera, pokretalo inicijative, lobirale, pisale smernice i učestvovale u izradi državnih dokumenata iz IKT oblasti. Sem toga, pokretane su izložbe, radionice, sprovedene razne radionice i saradnje sa univerzitetima, ne vladinim organizacijama i sa mnogim kompanijama.

Aglaonika  prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

Aglaonika prva žena astronom u Staroj Grčkoj (sedi) . Foto; Wiki

 

Kako same članice udruženja ističu, od svih pomenutih aktivnosti i ciljeva najvažniji im je da se ponište sve razlike koje nemaju veze sa stručnošću pojedinca. Svaki dan smo svedoci, da se na raznim nivoima, formiraju izbori saradnika, koji se zasnivaju na polnoj, imovinskoj, geografskoj, pa čak i nacionalnoj diskriminaciji. Poseban osvrt je dat položaju žene u naučnom okruženju.

Okrugli sto koji se održao pred prošlog četvrtka je nosio naziv „Uloga medija u promociji mladih naučnica“. Ovo je treći događaj ovog tipa, koji je održan tokom ove godine gde su svi zainteresovani bili pozvani da učestvuju u diskusiji koja je pokrivala ulogu i poziciju žene u naučnom svetu. Prethodna dva su se bavili malo drugačijim temama, ali ovaj niz skupova nosio je zajednički naziv „Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put napred“.

Tokom nekoliko izlaganja, govornici su istakli važnost žene u nauci. Dati su podaci koji govore o velikom i značajnom doprinosu žene u naučnim otkrićima. Istaknuto je da žene naučnici (naučnice) nemaju dovoljno podstreka u svojim istraživanjima i da su stalno u nekoj vrsti medijske niše u odnosu na muškarce. Srbija je nacija gde 52% stanovništva čine žene i prema izlagačima to je velik potencijal koji trebalo usmeriti na pravu stranu. Razbijanjem informacione blokade, ženama treba omogućiti da se više zainteresuju za zanimanja koja su mnogo više u kontaktu sa naukom. Po njima nauka nije stvar malobrojnih, nego baš naprotiv, nauci treba opšta popularizacija, na svim nivoima društva a ne samo među ženama.

Pozicija žena naučnika u društvu je često marginalizovana i njihovi uspesi imaju slabiji odjek u javnosti u odnosu na muškarce. Sem toga, naučni radnici (profesori, asistenti…) su mahom mučkog pola. Žene imaju, zaista, dosta teškoća da dostignu iste mogućnosti koje su muškarcima, da tako kažemo, lako dostupne.

Marija Kiri (Marie Curie) 1867 – 1934. Zajedno sa svojim mužem dala značajan doprinos u izučavanju fenomena radioaktivnosti.

 

Život i rad mnogih žena naučnika je dokumentovan i to zahvaljujući činjenici što su svojim radom doprinele u uspostavljanju novih naučnih činjenica koje bile važne i van sveta nauke. Možda je najupečatljiviji primer žene fizičara Marije Kiri (Marie Curie).

Pomenutu seriju okupljanja je podržao Centar za popularizaciju nauke, a značajnu reč je imala i Aleksandra Drecun, upravnik centra.

Prenesene su impresije sa prethodnih skupova i opšti je utisak da je su svi skupovi imali jako dobri odziv i pobudili veliko interesovanje za tematiku. Opšta zajednica, društveni tokovi i mediji svojom ulogom moraju više uticati na pravo i kvalitetno informisanje.

Često je prisutna podela na muška i ženska zanimanja koja, u neku ruku, nameće ulogu žene u poslovnom okruženju. Traži se da bude što manje eksponiranja žene u medijima kao objekta i što više kao subjekta. Žena naučnik je za Srbiju važan činilac, jer je još uvek u domenu neiskorišćenog potencijala. Na nivou visoke škole, istaknuto je da su žene daleko efikasnije u završavanju fakulteta, i da im u proseku treba manje vremena da dostignu željeni nivo stručnosti i da postanu ličnosti koje doprinose društvu.

Šta sam ja još video i čuo, tamo?

Po dolasku na poslednji sprat poslovnog centra „Ušće“, prvo što sam zapazio jeste veliki broj žena. Znam da su žene u centru skupa, ali ja kao  blog novinar i još jedan kolega smo bili potpuno usamljeni u tom skupu. Ostali prisutni muškarci su bili tehnička podrška samog događaja, da ne kažem radna snaga. Ne smem da zaboravim i Slobodana Bubnjića, koji je faktički deo organizacionog tima Centra za popularizaciju nauke.

Naglašavan je jedan detalj stalno i uporno: žene naučnici nisu naučnici, nego naučnice! Argumentacija ide dalje, jer nisu novinari nego novinarke, niti su asistenti nego asistentkinje, a one mogu imati samo profesorke, ali ne i profesore i sve ukupno, bilo je važno posebno istaći da se radi o ženama. Naravno da se radi o ženama, okupili smo se baš zbog njih tu! Nije bilo ni jednog muškarca naučnika na skupu da udeli svojim prisustvom malo više smisla celom skupu. Sva tri skupa su predstavljali neku vrstu međusobnog tapšanja i bodrenja žena koje dele isti ili sličan stav prema tematici, ali na žalost, muškarci nisu bili spremni da to i priznaju, svojim prisustvom. Uspeh ovakvih inicijativa ne može biti nikada dovoljno dobar, ako cela zajednica ne uzme učešće u njima.

Imamo u celoj stvari još nekih problema – naučnik ili naučnica, to ne bi trebalo da je bitno, jer se sa pozivanjem na jednake mogućnosti, u stvari stavlja težište na stručnost koji proizilazi iz znanja, kulture i zdrave društvene svesti. Sa druge strane, jednake mogućnosti su u startu relativna stvar i teško je to izvagati na pravi način. Na nivou osoba mi nismo svi jednaki, a razlike između polova su posebna tema. Ne vredi da se upuštam u bilo kakvu dalju diskusiju o sličnostima i razlikama o polovima jer to nije poenta, sada i ovde. Suština je da će žene i muškarci stalno imati razlike koji čine upravo čine takvim – ženom i muškarcem. To se oseća svuda, pa i u naučnom svetu. Lobiranja i protekcije će uvek biti, po raznim osnovama. Poneta je sastaviti dobru strukturu naučnih radnika koji će vredno i dosledno raditi na poboljšavanju kvaliteta života, koristeći nauku i njena dostignuća kao osnovni alat. Sem toga, naučni potencijal treba da se oslanja na stabilni i dovoljno čvrsti sistem vrednosti, koji ne sme biti krut, ali ni potpuno rastegljiv. Sve ovo, je više manje intuitivno jasno, pa se postavlja pitanje zašto toliko ističem.

Ada Bajron (Augusta Ada Byron) 1815 – 1852 – neki je smatraju prvim programerom informatikčke ere, dok joj to drugi na sav glas osporavaju.

 

Skoro u trenutku, iz neke vrste samo proklamovanja ženske prisutnosti i obaveznosti u nauci, skup je otišao, u svom završnom delu, u diskusiju koja je pretstavljala najveći kvalitet tokom celog događaja. Svi govornici skupa, naučnici (naučnice) i novinari (novinarke) su počeli da se bave pravom suštinom – kako podići nivo naučnog znanja u Srbiji i tako pomoći ovoj napaćenoj državi da se znanjem izbori sa svim mogućim nedaćama koje se nadvijaju nad njom. Tužno je da je u državi Srbiji budžet povećan, ali su sredstva za nauku smanjena u odnosu na prethodnu godinu.

Nauka uz podršku medija ima dovoljno kvaliteta da stvori bolje uslove za sve nas, i zbog toga je sve vrlo jasno. Polne ili bilo koje druge diskriminacije se lako prevazilaze ako se promeni svest svih nas – na bolje! Žene to pokušavaju na svoj način i ja im odajem priznanje za to, ali neće biti mnogo vajde od svega ako ostane samo na priznanju. Kao što sam moto organizacije „Jednake mogućnosti“ ističe „Dela, ne reči!“, treba se upustiti u što bolju akciju, i stvari postavi u neko, bolje ustrojstvo.

Prilažem link na kome je se nalazi pregled naučnica koje su od starih vremena pa do današnjih dana dale svoj doprinos nauci.

D. M.

Da li crvena boja žene čini privlačnijim

Tokom 2008. godine psiholog Andriju Eliot (Andrew Elliot) sa univerziteta u Ročesteru (Rochester) i kolege su pokazali da muškarci žene u crvenom doživljavaju kao atraktivnije i seksualno privlačnije od onih koje nose druge boje. Nije da su druge boje manje seksi nego je crvena, očigledno više seksi. Samo dve godine kasnije Eliot je dokumentovao  da muškarci radije sede bliže ženama u crvenoj odeći i postavljaju češće intimna pitanja. Međutim, pitanje na koje ovaj psiholog nije dao odgovor je: Zašto je tako teško odoleti crvenoj boji?

Njegova najnovija studija, objavljena u časopisu Journal of Experimental Social Psychology, Eliot uzima stav da muškarci vide žene u crvenom kao spremne i voljne, te ih ta seksualna perspektiva čini privlačnim i poželjnim.

Najočigledniji primer da je crvena boja seksualni nagoveštaj se nalazi u prirodi i lako se prepoznaje. Povećani protok krvi tokom ovulacije kod ženki babuna, šimpanzi, rezus majmuna i ostalih primata (koji nisu članovi porodice Homo Sapiens) se iskazuje sa crvenilom na njihovim licima i genitalijama, što mužjacima daje do znanja da su spremne za parenje. Postoji i drugi primer, koji je još ubedljiviji.

Tokom ovulacije kod žena, hormonalne promene uzrokuju da koža postane bleđa, a protok krvi pod samom kožom se povećava. Adam Pazda (Adam Pazda), vodeći u poslednjem projektu i diplomirani student pri katedri koju vodi Eliot, kaže da će žene češće porumeneti dok su u najplodnijoj fazi, a to crvenilo muškarci mogu protumačiti kao prijemčivost za seks.

Crvena boja je korišćena još 10000 godina p.n.e. kao karmin i ruž da bi se oponašalo seksualno interesovanje i uzbuđenje. Pomenuti istraživači Eliot i Pazda, i njihov kolega Tobias Grejtmajer (Tobias Greitemeyer), psiholog sa univerziteta u Insbruku (Austria), napravili su seriju testova. Osnovni cilj je bio da se testira privlačnost crvene boje kao znak seksualne želje i spremnosti i kako muškarci na to reaguju. U test grupu su uvršteni hetero i biseksualni muškarci.

U prvom eksperimentu, prikazana je „prosečno privlačna“ žena u beloj haljini i ista ta žena u crvenoj haljini (boje haljine je promenjena u Photoshop-u). Muškarci su ženu videli kao spremniju za seks dok su je gledali u crvenoj haljini.

Test drugi: Drugoj grupi muškaraca su pokazali istu tu fotografiju žene u beloj haljini (bez druge fotografije u crvenoj haljini) i ponudili im da pročitaju dva scenarija. U oba slučaja žena se nalazila u baru, ali u prvom scenariju se ponašala kao da je spremna za seks, a u drugom takvo ponašanje je izostalo. Muškarci su ženu iz prvog scenarija procenili privlačnom. (Obe grupe muškaraca su ocenili ženu na fotografiji podjednako privlačnom, što pokazuje da interesovanje za seks utiče na privlačnost, ne samo na sticanje pozitivne impresije)

Test treći: Trećoj grupi muškaraca je prikazana slika žene koja nosi crvenu ili zelenu košulju. Očekivano, muškarcima je žena u crvenoj košulji bila privlačnija i seksualno poželjnija. Međutim, kada su istraživači pogledali zajednički efekat boje košulje i seksualne spremnosti po kriterijumima privlačnosti i poželjnosti, košulja je postala znatno manje značajna i mnogo veću težinu je imala seksualna spremnost.

Pazda objašnjava: „Primećena spremnost (za seks, kod žene) obavlja veći deo posla. Ako pogledate relaciju između crvene boje i privlačnosti, uvidećete da je veza više nego jaka. Međutim kada ubacite u jednačinu spremnost za seks (barem to tako vidi muškarac), crvena boja više nema neku ulogu. Malo drugačije rečeno, crvena boja vodi ka privlačnosti, jer navodi na seksualnu spremnost (prijemčivost). Međutim, kada se jednom uspostavi privlačnost na osnovu prikaza crvene boje, seksualna spremnost je ta koja „preuzima kormilo“ i vodi ka daljem razvoju odnosa.“

Najzad, pošto sada znamo zašto muškarci žene u crvenom smatraju privlačnijim (jer oni to vide kao poziv na seks), postavlja se pitanje da li žene moraju biti obazrivije prilikom nošena te boje?

Naučnici su rekli: da!

„Iz pragmatičnog ugla, naši rezultati sugerišu da žene moraju biti kritički nastrojene prema svojoj upotrebi crvene boje u oblačenju. Nositi crvenu boju na sebi može biti adekvatan, ali i uticajan način komunikacije i seksualnog interesovanja prema konkretnom muškarcu, ali javno pojavljivanje među mnogim muškarcima može „završiti“ sa viškom seksualnog interesovanja, često nepoželjnim.“ Ovakav zaključak je malo nezgodan za žene, jer one, indirektno, preuzimaju odgovornost za ponašanje muškaraca, umesto da to oni čine sami. Mislim da se ženama to neće svideti.

Kada žena nosi crveno u stvari „traži nešto“?

Odgovor istraživača je ne (naravno), i dalje objašnjavaju da je njihovo mišljenje da je nošenje crvene boje neka vrste dvoseklog mača, za žene. Sa jedne strane one jesu privlačnije, kada nose crvenu boju, ali u isto vreme deluju i više seksualno prijemčive. Razlika je mala, ali značajna (i često, muškarci je ne vide): To, što žena želi da izgleda dobro, to ne znači da nekog hoće da privede za „kućno druženje“. Zbog toga, poruka muškarcima je jednostavna: „Muškarci bi trebali da budu razboriti kada stvaraju prve impresije o ženi“.

Na redu je novo istraživanje, gde će Eliot i Pazda pokušati da otkriju zašto žene imaju želju da nose crvenu boju i koji su njihovi pravi motivi (bez teorije zavere). Sem toga, oni će pokušati da utvrde KAKO žene doživljavaju muškarce u crvenoj odeći. Oni pretpostavljaju da je crvena na muškarcu ukazuje na njegov socijalni status, a ne na njegovu seksualno raspoloženje. Ako se pokaže da je to slučaj, onda crvena boja svima dobro stoji, a i dobro dođe u ne verbalnoj komunikaciji.

Iz linkova koje sam priložio u tekstu, može se videti, da iza ovog sažetka postoji određeno naučno istraživanje koje se ozbiljno bavilo pojavom koja nas prati kroz ceo naš civilizacijski hod. Svi zaključci upućuju na činjenicu da se malo šta promenilo kada je u pitanju privlačnost između muškarca i žene. Neko će, skoro sa potpunim pravom reči, da je istraživanje samo malo objasnilo pojavu koju svi mi intuitivno negde u našem malom mozgu razumemo. Po meni, baš je to problem, jer stvari koje nas pokreću imaju svoje razloge i ako se zadovoljimo samo sa impulsom, bez pravog vođstva, nema šanse da pre ili kasnije ne naletite na problematične situacije. Naravno, treba se prepustiti događajima i uživati u lepim stvarima, ali razboritost i promišljenost nisu tu da nam pokvare potencijalni užitak, nego da spreče da nas naši instinkti odvedu na stranputicu.