Video: Ogledalo prikazuje životinjsku glavu koja oponaša vaše izraze lica

Mala priča o relativnosti realnosti.

Uzmete ogledalo,  iskoristite softver za 3D crtanje i dobićete, po nekima, zanimljiv rezultat, ali mislim da će se svi složiti da je pomalo jeziv.

Umetnik iz Nju Jorka (New York) Karolina Sobecka zove ceo sistem „All the Universe is Full of the Lives of Perfect Creatures“ (Ceo univerzum je ispunjen životima savršenih bića) i napravljen je sa namerom da se postavi pitanje o samosvesti, empatiji i ne verbalnoj komunikaciji.Da bi postigla prikazani efekat iskoristila je programsku biblioteku (za programski jezik C/C++) FaceTracker (u slobodnom prevodu – pratilac lica), i aplikacije Unity3d i Blender3d. Postoje aplikacije koje menjaju izgled lica, pretvarajući ga u neko drugo ljudsko lice, ali OVO predstavlja korak dalje u manipulaciji pokretne slike.

Svaki put kada se nađete ispred ogledala, dočekaće vas neka druga životinja u ogledalu. Tačnije, nju ćete videti umesto svog odraza. Dokle god stojite ispred tog ogledala, izrazi lica „životinje“ će imitirati vaše izraze na licu. Svaki potez koji napravite, lik u ogledalu će to ispratiti na najbolji mogući način: ako napravite iskorak unazad, uši vuka će se oboriti, ako iskrivite donju usnu, vuk će vam prikazati zube, ako se nasmejte, može se desiti da vam se u odrazu nađe vrlo, vrlo, vrlo zao osmeh jedne koze. Dokle god stojite i gledate direktno u ogledalo, videćete neku od životinja, ali posmatrač koji to gleda sa strane, može  jasno razlikovati vaš odraz i virtualni odraz životinje, kao na slici.

 „Životinjski lik u ogledalu se pretvara u tajnovitu verziju posmatrača, terajući nas da pratimo proces percepcije, interakcije i odnosa sa drugima na nov način.“ Sobecka objašnjava.

Da li vas ovaj mali eksperiment tera da vidite svet drugačije!?

Neka ogledala deluju malo lepše, ali je na vama da prosudite da li ste spremni za njih…

ili

Nova vrsta ajkule – posledica hibridizacije i adaptacije na nove uslove života

Grupa naučnika koja se bavi izučavanjem mora i živog sveta u njemu je otkrila nešto što se može nazvati „evolucijom na delu“.

Duž istočne obale Australije primećena je neobična tendencija parenja između dve različite vrste ajkula. Ovo ponašanje ne ide u korak sa nekim naučnim teorijama koje opisuju ponašanje ajkula.

Naučnici iz različitih oblasti pri univerzitetu Queensland u Austrailiji su primetili najnoviju pojavu hibridizacije (parenje dvaju različitih vrsta i stvaranje potomstva koje se može dalje reprodukovati) između dve vrste ajkula koje uobičajeno žive na istočnoj obali i koje su ravnomerno rasprostranjene u toj oblasti: australijska crnorepa ajkula (Carcharhinus tilstoni ) i obična crnorepa ajkula (Carcharhinus limbatus).

nova hibridna vrsta ajkule

Hibridna crnorepa ajkula sadrži DNK od obe vrste: obične crnorepe ajkule i australijske crnorepe ajkule

Izvor: The University of Qeensland

Brzi oporavak vučice zbog uticaja matičnih ćelija

Pripitomljeni povređeni vuk koga je udario kamion, i ostavljen da umre, je vraćen u divljinu Brazila, posle vrlo brzog oporavka.  Ova srećna vučica je prva divlja životinja koja je tretirana terapijom koja se bazira na upotrebi matičnih ćelija. U redu… prva, za koju se zna.

Matične ćelije se u medicini i u biologiji u poslednje vreme mnogo pominju, a skoro isto toliko i koriste. Zbog toga, vreme je da održimo kratak kurs o pojmu, ili bolje…

Šta su to matične ćelije?

To su nespecijalizovane ćelije koje se mogu deliti tokom dugog vremenskog perioda.

Šta su to embrionalne matične ćelije?

Rane embrionalne matične ćelije su totipotentne, što znači da od njih diferenciranjem može nastati bilo koja ćelija u organizmu.

Gde se nalaze matične ćelije?

Matične ćelije postoje na svim stupnjevima razvića organizma sisara. One su prisutne u fetusu, kao i u nekim tkivima odraslog organizma.

Uloga matičnih ćelija je?

Jedna od osnovnih odlika matičnih ćelija je nespecijalizovanost. Pod određenim uslovima od njih mogu nastati specijalizovane ćelije krvi, kože, mišića i dr. To se dešava aktiviranjem različitih grupa gena u matičnim ćelijama različitih tkiva.

Gajenje matičnih ćelija u laboratoriji je moguće… ?

Da. Matične ćelije se mogu razviti u različite tipove ćelija, a to zavisi od brojnih faktora. U želji da dobiju određen tip ćelija, naučnici menjaju medijum u kulturi, menjaju površinu (sastav) laboratorijskog suda u kom se ćelije gaje ili modifikuju same ćelije dodavanjem različitih gena.

Postoji li potencijalna terapeutska primena matičnih ćelija?

Glavni cilj bioinžinjeringa matičnih ćelija je da omogući kontrolu njihove diferencijacije. Ukoliko bi se to postiglo, njihova primena u terapeutske svrhe bila bi ogromna.

Posle ovog instant upoznavanja sa pojmom, vratimo se događaju koji se desio ovog meseca u Brazilu. Bez obzira što bi ova priča mogla da podesća na film “Momci iz Brazila”, priča je znatno lepša i optimističnija.

Dakle, naša (ne)srećna vučica, sa početka teksta, je dovedena u brazilski nacionalni zoološki vrt u stanju pred komu. To se desilo u septembru prošle godine. Imala je više polomljenih kostiju i razne druge povrede. Veterinar Rafael Bonorino je odmah iskoristio matične ćelije, tako što je ih je ubacio u njeno telo, vrlo blizu mesta gde su kosti bile polomljene. U roku od nekoliko sati, već sada srećna životinja, je mogla da stoji sama na svojim nogama. Nekoliko dana kasnije, bilo je očigledno da pacijentu više ne trebaju bilo kakvi preparati protiv bolova, a samo 8 dana posle operacije vučica je našla svoj put do slobode iz nametnutog zatočeništva! No, lekari se nisu dali zbuniti, i par kilometara od mesta bekstva je ponovo uhvaćena i vraćena, na dalje lečenje i posmatranje.

Prema kazivanju Nacionalnog Žurnala, polomljena noga kod vučice se potpuno oporavila posle 3 nedelje. Posle 4 meseca rehabilitacije, životinja je konačno puštena u divljinu, što po dosadašnjim iskustvima predstavlja tačno pola vremena koje bi bilo potrebno da je korišćena standardna terapija (čitaj: da se organizam više-manje sam oporavi, uz mnogo mirovanja i bez stresa).

Bonorino kaže: “Korišćenjem matičnih ćelija, možemo učiniti da kosti brže srastaju. Vučica je sada manje podložna ponovonom lomljenju, a lečenje je kompletnije.”

Dosta životinja je tretirano terapijom, baziranom na korišćenju matičnih ćelija, ali to sve zarad testiranja u laboratorijskim uslovima. Ti testovi su uvod za korišćenje ovakvog tretmana kod ljudi. Pokazalo se da je moguće regenirsati oči čoveka oštećene opekotinama, kao i da se stimuliše rast novih zuba. Postoji i slučajni uspeh u tretiranju ljudi sa HIV virusom.

Bez obzira na ove podatke, lečenje i pomaganje ljudima, koristeći matične ćelije, je još uvek novo i tu činjenicu pokazuje i podatak da je prvo kliničko lečenje ovom metodom pokrenuto tek novembra meseca prošle godine, i to od posledica moždanog udara.

Sve u svemu, pokazalo se da matične ćelije mogu da pomognu i divljim životinjama koje su povređene u kontaktu sa ljudima. Da, ali joj nije pomogao onaj koji je povredio… ali, valjda se i to računa.