Kako slepi miševi prepoznaju prijatelje u mraku?

Prema novom istraživanju, slepi miševi uz pomoć zvuka raspoznaju svoje prijatelje u mraku.

Najnovije istraživanje pokazalo je da slepi miševi mogu da prepoznaju jedni druge u mraku uz pomoć vlastitog zvuka.

Najnovije istraživanje pokazalo je da slepi miševi mogu da prepoznaju jedni druge u mraku uz pomoć vlastitog zvuka.

Slepi miševi su društvene životinje koje razvijaju prijateljstva. Oni takođe moraju da komuniciraju kao piloti borbenih aviona – brzo, tečno i u kratkim formama – kako se ne bi sudarali dok love plen. Pored toga, moraju da sele svoje društvene grupe u mraku. Kombinacija svih ovih atributa navela je naučnike da se zapitaju da li slepi miševi, kao i ljudi, mogu da preoznaju bliske društvene kontakte uz pomoć zvuka koji proizvode oni sami.

Hana Kastejn (Hanna Kastein) sa Veterinarskog univerziteta u Hanoveru, Nemačkoj (University of Veterinary Medicine Hannover, Germany), zajedno sa svojim kolegama, započela je istraživanje „vampirskih slepih miševa“ (Megaderma lyra), i primetila je da oni prave male individualne kontakte uz pomoć delova tela – kao što prijatelji tapšu jedan drugog po ramenu. Naučnici su želeli da otkriju da li ovi slepi miševi takođe mogu da prepoznaju jedan drugog uz pomoć glasa, i da li im to omogućava da se međusobno raspoznaju u mraku.

Naučnici su uzeli dve grupe slepih miševa i stavili ih u dve zasebne sobe gde su oni mogli da lete i držali su ih tu dva meseca. Obeležili su one slepe miševe koji su bili u učestalom kontaktu sa drugim slepim miševima, a kasnije odvojeni od grupe na četiri sata, kako bi se videlo da li će dozivati jedni druge. Naučnici su prepoznali zvukove koje su ispuštale ove životinje i snimili su ih kako bi kasnije mogli da ih puštaju drugim izolovanim slepim miševima.

Kastejn i njene kolege su otkrile da su se svi izolovani slepi miševi okretali prema zvučnicima koji su ispuštali zvukove slepih miševa u čežnji da pronađu svoje prijatelje. Onda je tim napravio vežbu privikavanja, gde bi neprestano ponavljali zvukove jednog slepog miša, sve dok testirani slepi miševi ne bi počeli da ignorišu taj zvuk. Posle toga su puštali različite grupe zvukova drugih slepih miševa. Životinje su više odgovarale na zvuk od svog postojećeg prijatelja slepog miša koji je deo njihove društvene grupe, nego na zvuk slepog miša iz vežbe privikavanja.

Ovo je važno jer implicira na to da su slepi miševi primetili nešto oko zvukova koji je izgleda jedinstven za svakog individualca. Pravili su razliku između novih i starih slepih miševa, kao i novog zvuka koji su ispuštali stari slepi miševi.

“Slepi miševi su prvi sisari gde je ovakav vid raspoznavanja i vezivanja utvrđen. Ovakva veza može biti prikladna sisarima generalno”, naučnici su izjavili.

Prošle godine, neki drugi nemački naučnici istraživali su eholokativne pozive slepih miševa, koje ljudi nisu sposobni da čuju, a smatraju da svaki nosi detaljne informacije o individualcu. Ovaj vokalni potpis pomaže muškim slepim miševima da izbegnu rivale i pomaže ženkama da nađu svoje partnere. Kao i za ljude, tako i za slepe miševe, sposobnost pronalaženja bliske osobe u gužvi može biti veoma koristna.

Takmičenje za najboljeg fotografa prirode za 2013. godinu

Gallery

This gallery contains 14 photos.

Nekoliko fotografija našlo se u finalu takmičenja za Nature Photographer of the Year 2013 (Najboljeg fotografa prirode za 2013. godinu), koje organizuje Society of German Nature Photographers (Drustvo nemačkih fotografa sveta prirode). Slike su bile podeljene u nekoliko kategorija: sisari, … Continue reading

Codex Alimentarius ili koja je sudbina naših pokoljenja?

Codex Alimentarius nije najsvežija vest, ali u poslednje vreme se diglo puno prašine oko njega i ako je na snazi već godinu dana. Priča o ovom kodeksu se sve više širi i produbljuje, jer, jednostavno, svojom pojavom i ustrojstvom povlači mnoga pitanja. kako za sadašnji trenutak, tako i za budućnost.

Ovaj skup odredba eksplicitno podržava korišćejne gentski modifikovanih biljaka i životinja, u ljudskoj ishrani. Sem toga, podržavaju se i određeni načini isharne životinja, koji se mogu smatrati… blago rečeno ne prirodnim.

Ono što se može destiti uzimanjem takve biljne i životinjske hrane (genetski modifikovane), ima potencijalno nesagledive posledice, koje nisu ni malo prijatne. Ovakav uvod bi trebao da bude dovoljan da zastanete i da pogledate video koji vam ovde nudimo. Malo je duži (35 min), ali mislim da vredi uloženog vremena, jer ni jedno upozorenje ne treba olako shvatiti, tako ni ovo…

Ima još na datu temu, pa pogledajmo kako pričaju ljudi van naše zemlje. Video je na engleskom, ali postoji odgovarajući srpski prevod u obliku titla.

Za prvi video i informaciju zahvalio bih Dušanu Rančiću, a za drugi Sandri.

Hvala. =)