Tsunami: kako se rađa ledena santa (iceberg)

Posledice velikih događaja (veliki po bilo kom parametru) se, često, osećaju i dosta vremena kasnije. Evo jedne priče, koja to potvrđuje.

Događaj: veliki zemljotres i tsunami koji su pogodili Japan marta meseca 2011. godine.

Naučnica agencije NASA i njene kolege su bili u prilici da, po prvi put, posmatraju kako snaga zemljotresa i tsunamija doprinosi rađaju ledenih santi na moru (iceberg) i to na rastojanju od cele hemisfere.

Keli Brunt (Kelly Brunt), specijalista u poznavanju krijosfere (cryosphere) – bilo koja oblast na Zemlji  gde se nalazi voda u smrznutom stanju – pri svemirskom centru  Goddard (Goddard Space Flight Center) i njene kolege su bili u mogućnosti da povežu otkidanje ledenog brega od Sulzberger grebena na Antarktiku sa Tohoku Tsunamijem, koji je nastao kao posledica zemljotresa na obali Japana. Ovo posmatranje, dokumentovano u žurnalu Journal of Gaciology, je prvo koje povezuje stvaranje ledene, plutajuće sante i tsunamije.

Rođenje morskih ledenih bregova se može desiti na više načina. Često, naučnici, imaj priliku da vide već odvojene sante koje plivaju po polarnim morima i u situaciji su da rekonstruišu ceo razvoj događaja da bi saznali uzrok.

Kada se sam tsunami desio 11. marta, Brunt i kolege su odmah pogledale na jug. Sve do kraja na jug. Koristeći više različitih satelitskih snimaka, Brunt, koleginica Emili Okal (Emilie Okal) pri univerzitetu Northestern i Daglas Mekajel (Douglas MacAyaeal) sa univerziteta u Čikagu, mogli su da primete novu plutajuću santu leda kako odplutava, ukratko pošto je talas tsunamija došao do Antarktika.

Dinamika je sledeća: Zemljotres iz oblasti japanske obale je prouzrokovao eksploziju velikih talasa na sve strane. Vodeni talas je pohitao ka ledenom grebenu, udaljenom 13600 km, i nekih 18 časova kasnije posle samog zemljotresa, talasi su odvalili nekoliko delova leda koji svi zajedno imaju 160 km2. Prema istorijskim zapisima, ovaj deo grebena, parče leda se nije nigde pomerilo, barem 46 godina pre nego što je tsunami udario u njega.

Zahvaljujući satelitskim snimcima, naučnici su bili skoro u stanju da posmatraju šta se dešava sa ledenim grebenom i da ugledaju novu santu leda kako odlazi u Rosovo more (James Ross).

„Znali smo da je ovo jedinstveni događaj, odmah!“ kaže Bruntova, „Znali smo da će talasi imati dovoljno snage da urade nešto – i ovog puta smo imali i izvor nastanka ledene sante.“

Naučnici su nekada, tokom sedamdesetih godina XX veka špekulisali da neprekidno uvijanje ledenog grebena – plutajući produžetak glečera ili ledenog pokrova koji se nalazi na čvrstom tlu – zbog talasa, bi moglo da prouzrokuje odvajanje ledenih santi. Naučna istraživanja su, u skoroj prošlosti, pokušavala da uspostave modele koji bi kvantifikovali uticaj morskih talasa na frontove velikih ledenih masa.

Sam talas, koji je došao da Sulzberger grebena je bio vrlo mali – 30 cm. Međutim, učestalost talasa je bila dovoljna da se napravi dovoljan stres da se desi odvajanje. Visina komada leda, koji se odvojio, je oko 80 metara, od podvodne baze pa sve do najviše tačke.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *